Истина о Сребреници
Посланик у Парламенту Швајцерске Донатело Пођи (Donatello Poggi) упозорава да су се у Сребреници десили злочини, али да се само један мало разликује од званичне верзије: жртве су били Срби - 3.280 лица о којима постоје јасни подаци, од којих чак 70 одсто цивила!
Пођи истиче да су многа дешавања на Балкану деведесетих година прошлог вијека била дио пропаганде и посебно указује на чињеницу да су велике српске жртве у Сребреници и на Космету прећутане на Западу.
Он је у новинама „Л'ипонионе“ објавио текст „Сребреница - како се заиста збило“, написан на основу књиге (и наслова) Александра Дорина и Зорана Јовановића, и препоручио је свима, укључујући и неке екс-судије, наглашавајући да се ствари нису десиле баш онако како је неко покушавао (и како и даље покушава) да их представи.
Пођи наводи са су све српске жртве у Сребреници убијене и масакриране у периоду између 1992 – 1995. године, да имају своје име и презиме и све су регистроване.
Онај други масакр, над муслиманима, садржи многе "тамне стране" - у погледу укупног броја жртава откривени су многи лажни подаци, као и жртве које немају никакве везе са Сребреницом.
То је био несумљив покушај да се ухвати у замку српска компонента и са накнадном реконструкцијом командне одговорности дође до тадашњег предсједника СР Југославије Слободана Милошевића.
“Међународно кривично право” тако је потпуно огољено; друга Сребреница - она са српским жртвама, била је тотално игнорисана!
Истина о Сребреници није ни вјерско питање, ни питање интерпретације, већ питање чињеница које су систематски заташкавали и цензурисали муслимански политичари, земље чланице НАТО-а и западни мас-медији, закључује Пођи.
Он подсјећа да је Сребреница мали градић - смјештен у БиХ, а вјештачки га је створио НАТО. То је била енклава на српској територији, у којој су до средине 90-тих живјели већином муслимани.
Сребреница је наизглед била “заштићена зона”, демилитаризована и уз војно присуство НАТО-а. Али Сребреница је у исто вријеме послужила и за страшне етикете, па и неистине које су се тицале прича о „геноциду, етничком чишћењу, масовним силовањима – а све то се показало веома ефикасно за обмањивање јавности.
Швајцасрки посланик Пођи пише и о пропаганди у вези са Косометом.
Сјећа ли се неко “масакра над невиним цивилима Албанцима”, који је, наводно, учинила југословенска војска (српско-црногорска) на Косову?
Колико је нас сазнало у међувремену да су „цивили“ били борци ОВК који су погинули у ватреном окршају и да је шеф Међународне посматрачке групе био нико други него агент ЦИА Вилијам Вокер?
Он је наредио да се сви погинули борци пресвуку у цивилна одијела, стварајући тако дуго очекивану прилику да се објави рат СР Југославији.
Нико се више не сјећа ужасне хрватске операције „Олуја” од 4.аугуста 1995, када је хрватска војска са 150.000 војника извршила напад на територију Републике Српске Крајине, окупирала је и етнички очистила цијели народ, који је у непрегледним колонама напустио куће и имања, да би дошао до Републике Српске и Србије.
То се зове етничко чишћење. Сви су умукли и сви имају амнезију? Хоћемо ли да причамо о ОВК као о “војсци за ослобођење Косова?“ – пита Пођи.
То је обична криминална организација, коју финансира ЦИА и многи Албанци из Швајцарске (то је већ документовано), појачана „муслиманским борцима који нису били ништа друго него одреди смрти под командом Хашима Тачија".
Данас је очигледно да је признавање независног Косова - које је издејствовано у веома кратком времену, а које је прихватила швајцарски министар Мишелин Калми-Реј - била огромна политичка грешка (једна од многих које је ова госпођа направила), због које ћемо имати посљедице у будућности, чак и финансијске – пише Пођи.
Он у тексту наводи да Косово нису признале државе попут Кине, Русије, Индије, Шпаније, Аргентине...