У урганизацији Удружења новинара Бугарске, у Софији је у уторак, 4. децембра '18. одржана Међународна Конференција Новинара, на тему: „Улога новинара у глобалном фалсификовању истине“! Поднесени реферати и дискусија, били су својеврсна побуна због новинарства данас које је изгубило своју улогу и постало пропаганда у рукама моћника, њиховог капитала и интереса, што за собом оставља трагичне и несагледиве последице! На скупу су били новинари из: Бугарске, Велике Британије, Грузије, Македоније, Немачке, Пољске, Русије, Сирије, Црне Горе и других држава. Реферат, којим је на овој Конференцији, Србију представљала новинарка Милијана Балетић, преносимо у целини.

Поштоване колеге!

Када сам села да напишем ову моју реч, коју ћу данас пред вама прочитати, имала сам проблем, одакле кренути, шта поменути, а шта изоставити из свеукупности унутрашњих и светских процеса, који се преплићу кроз наше појединачне судбине и судбине целих народа – од којих су новинар и новинарство неодвојиви?!

Колико је, за данашњу моћ и победу, и то – од глобалног до локалног нивоа – битно новинарство – најбоље се види када се открије капитал који стоји иза утицајних медија. То може и другачије да се каже – када чујете и прочитате информацију коју пласира одређени медиј – одмах знате чији капитал, тј. интерес, иза њега стоји?! Ова спознаја истовремено говори – и о снази и о суноврату наше професије?! Ево зашто!

Од оне некадашње улоге новинарства, које је било будно око над државним системима и светским процесима, коректив снази моћника и звоно за узбуну народу над којим се надвија опасност – данас је слушкиња онима који су некада од њега стрепели?!

Глобалистички канцер који метастазира кроз све сегменте друштвених процеса – тече кроз микрофоне и пера његових пропагатора, који су од ове наше, некада часне професије, задржали само име?! Чак су их – ради обмане плебса – унапредили у звање – „независни новинари“ – алиби иза којег се скривају, како би им превара била успешнија?!

У глобалистичком походу на свет – исконске вредности, и све остало – сведени су на ниво проституције?! Ко више плати – томе се прода?! Да ли му продате себе, историју, територију, истину, народ... – свеједно – тргује се бешчасно са оним са чим частан човек не тргује!

Најбоље објашњење испроституисаног времена у којем живимо можемо сагледати пратећи кроз прошлост до данашњих дана појам патриотизма. Кроз историју, увек је патриотизам значио исто – понос, част, узор и славу, као што је и издаја свога народа, државе, истине... подразумевала – бешчашће, срамоту и казну! У овом времену глобалистичке окупације, под чијим притиском се врши промена свести народа, имамо карактеристичну замену теза, тако да – оно чега се некада стидело данас служи за понос, а оно чиме се некада поносило, данас се тога стиде?! Како би лакше владао плебсом, наш окупатор је под ову дефиницију замене теза на прво место препаковао категорију патриотизма и издаје?! Тако данас, они „продани“ из наше бранше, ослобођени осећја стида због својих „дела“ – поносно пропагирају интересе својих газда?!

Овом тржишту бешчашћа, скоро да ни један једини сегмент друштва није умакао, а зашто би онда новинарство! Оно, не да није утекло, чак је, од свих професија које су захваћене болестима данашњице, највише и страдало! Прво је и подлегло, јер – без власти над информацијом – тешко да се и осваја и задржава моћ?! Зато су моћници покуповали нашу браншу, као своју логистичку подршку! Новинарство је, у оном смислу свог изворног значења – уз изузетак часних појединаца и појава – постало нечасни мегафон у рукама оних који највише плаћају! На том тржишту, само два услова је требало да испуне – да знају и да су нечасни! Тако је новинарство погинуло под благодетима бескрупулозног капитала!

Сваки окупатор тежи да има потпуну окупацију окупиране државе, народа, супротног табора...! На свим тим „бојним пољима“, данас је саставни део – пропаганда и пропагандни рат! Он, без „војске“ зване новинари – не би могао да постоји! За ту работу, од припреме до коначне победе, они су задужени! Јер, нема те окупације, тога пендрека, чизме и тенкова који су јачи од испранога мозга народа! Тек када народу потпуно „урадите“ мозак – он је коначно побеђен! Е, овај задатак данас покривају „војници“ звани – „независни новинари“! Иначе, на том послу, њима не треба неки посебан напор нити истраживачко новинарство! Њихово је само да зналачки баратају са већ припремљеном пропагандом, професионално је сложе у форму истине и новинарски калуп – пласирају народу и наведу га на страну која одговара њиховим газдама! Ови „независни“ су најубојитије оружје у рукама непријатеља, које истовремено и убија и оставља жртву у животу! Они, директно у главу, из свих микрофона и пера туку – док плебсу не преперу и препарирају мозак, да он, не само што је онеспособљен да пружи отпор своме непријатељу, него се и претвори у снагу која се – жестоко за њега бори – убеђен да се бори за себе?! Овај, још један корак даље – стање обожавања свога непријатеља – познат је у психологији као Стокхолмски синдром?!

Наравно, пропаганда је зналачки спаковано оружје од којег увек страдају слабији. И у оквиру истог друштва у судару кланова супростављених интереса моћнији односе победу! На глобалном простору – у бескрупулозним империјалистичким интервенцијама на суверене државе, зарад њихових војних, финансијских и политичких интереса – по правилу, страдају мали народи! Ломе их, поигравају се с њима, окрећу једне против других, колонизирају, потчињавају, гурају у ратове и гибенија, разбијају им, па поново склапају, државе – и кроје им границе по своме интересу!

Разарају им идентитет, чупају корен, претварају их у безличну масу звану грађани, космополити, интернационалисти... све, само да не буду оно што јесу! А себи су оставили право на корен, вертикалу, идентитет, посебност, узор, мит...! Они себи мит, тамо где га немају – и измисле?! Малим народима краду, скидају, отимају, уништавају мит као мрежу златних нити које га од настанка кроз историју држе на окупу! Позивају их да „прихвате реалност, гледају у будућност...“ све уз мантру „нећу прошлост, хоћу будућност“! Јер, народ без прошлости, свог тла, завета предака, светиња – нема обавеза, нема свог идентитета, нема корена, нема шта да брани – осим да припадне ономе ко наиђе?!

Е, за све ове работе – данас су потребни „новинари“, који на тржишту носе високу цену – и још им на челу пише да су „независни“?!

Усавршеност „независног новинарства“ – до перфекције – најбоље се види у обојеним револуцијама којима су ударили на народе, државе и регионе на које су се намерили! Једна, од тих првих жртава оваквог „независног новинарства“ била је Југославија – која је постојала на простору одакле долазим, а која је '90-тих година разорена у крвавом грађанско-верском рату! Са таквом пропагандом, пласираном из, претходно инсталираних, „сорошомедија“, као и из моћних медијских центара Запада – са којом се наш, успавани, народ срео, он – не да се није супротставио окупационој пропаганди – он је руку у ватру гурао за сваку „истину“ коју су изговорили – њему тада први пут предочени – „независни“ новинари....?!

Супротставити се овој окупаторовој логистици – равно је улози хране бачене пред гладне псе! Нико не може тако да вас растргне, као гладна, удомљена пашчад која брани своје зделе које су им газде напуниле?! Ова истина – најбоље се искуси на својој кожи – ја сам кроз њу прошла!

Мимо ових „независних“, има изузетних, високопрофесионалних новинара, али – не испуњавају онај други критеријум – нису нечасни! За њих, не да се не отимају него – средства не бирају да их из новинарства уклоне!

Знам, да ће „независни“ ово што сам сад рекла прво напасти и подвести под флоскулу – нема оних који о себи лоше говоре! Међутим, најлакше се установи да ли сте на правој или погрешној страни, на основу тога: да ли ваше дело хвале или нападају – проверени пријатељи вашег народа и истине, или – проверени непријатељи!

У малим окупираним државама, на делу је још један облик урушеног новинарства и те како заслужан за суноврат наше професије! Тамо је, ради привида да се може чути и друго мишљење и то, по правилу, оно које народ негде дубоко осећа као истину – новинарство препуштено аматерима! Њима је, тако незнавеним, неспретним, неспособним, а надобудним – остављено да „владају“ у овој изузетно захтевној области – на опште задовољство „независних“ и њихових газда?! Они имају дуплу улогу – да, како-тако „избуше“ балон незадовољства народа да не експлодира, јер – ипак се негде чује и друго мишљење! И друго – начин на који они то раде – толико је приземан – да је сваког појединца срамота да се идентификује са оним што они бране и заступају?! Тако је – уз помоћ нечасних и уз помоћ аматера – право новинарство убијено!

Поштоване колеге, не бих хтела да ову моју реч доживите као кукњаву. Ово је само моје виђење новинарства данас. Ја сам свесна да слободу нико никоме никада није поклонио и ако је хоћете – за њу се морате изборити! Међутим, како да часни појединци, који су ту и тамо остали, сами, голих руку, добију ову битку? Како излечити новинарство и дићи га из мртвих?! Тешко – без организованог, дебело материјално подржаног, правог новинарства и новинара! Али, где да слаби – од појединаца, група до окупираних народа – нађу та „леђа“ и та средства, која ће истином професионалног новинара – надјачати дебело плаћене и заштићене окупаторове (ма шта то значило) пропагандисте – подведене под ону познату скривалицу – „независни новинари“ ?! Само, ако у овом правцу, успемо нешто да урадимо – овај скуп ће имати смисла!

Хвала на указаној пажњи!